Vlast Aleksandra Vučića već se mesecima nalazi u fazi dubokog raspada, defragmentacije koje partijski vrh SNS-a nije ni svestan jer je stranka sama po sebi orjentisana samo na ostvarivanje i zloupotrebe moći a ne na pojmovno razumevanje vlasti. Iz ove stranačke vizure dolazi do nepoimanja odgovornosti SNS-a za bilo koji postupak vlasti. Od samog pada nadstrašnice, preko gaženja studenata, prebijanja od strane policije, otmica, pretnji silovanjem, pretnji medijima, targetiranja, možda i nečeg goreg čega još nismo svesni. Vlast SNS-a brani svoju moć, na načine koji su im dostupni, sa ljudstvom koje im pripada iz vizure kojoj kao organizacija posmatraju svet. Oni nisu vlast, oni su moć koju upravo gube.
Država bez vlasti vodi u
anarhiju u kojoj se Srbija neminovno
nalazi ali čak i u takvim društvima moć se brani i ostaje društveni činioc.
Kolone plaćenika sa bezbol palicama, sprovode kolone „aktivista“ SNS-a koji su
živi štiti (politički ili konvencionalni). Prolaze pored policija koja je sama
sumjičava prema sopstevnom identitetu i ulozi u društvu. Poslednje institucije
države nestaju same od sebe pod pritiskom moći da sačuva svoje društvene
pozicije i ako je ih je odavno izgubila kao posledice načina na koji je
vladala.
Kada država ostaje bez vlasti, to
je situacija u kojoj ne dospeva samo jedna grupa građana, političkih oponenata
okupljenih u zborove građana, studenata ili aktivista. Država bez vlasti je država
u kojoj žive svi, pa i oni koju tu lažnu vlast podržavaju zbog poslova, ucena,
zatvorskih kazni koje su im smanjene ili ukinute. Oni sami su svesni sebe, svojih
vrednosti i mogućnosti i to što se u
ovom trenutku država oslanja na njih takve kakvi jesu ne znači obavezno da bi
oni da žive u takvom društvu. Distrirbuter droge koji predvodi batinaše u Ćacilendu treba da pošalje svoju
ćerku na more gde može da naleti da sina nekog drugog ko je u hijarahiji klana
bolje pozicioniran. Njegovo nisko stanje svesti neće ga osloboditi posledica potpunog
odustva vladavine prava i zakona i negde
je toga i sam svesta. Svaka načenica
odeljenja iz provincijskih opština koja dolazi u kamp kako bi bila deo lažne
stvarnosti SNS-a svesna je da u tom kampu može da bude pretučena, silovana ili
zlostavljana na drugi način a da policija ili država ne mogu da urade ništa da
je zaštite. Jedini način je da štiti neko jači, iz istog tog društvenog miljea
kome i sama pripada. Nema više vlasti, svako pitanje se sada svodi samo na moć.
Moć u kom je nasilje alat.
Za sve oponente režima je manji
problem, njima je jasno čemu pripadaju, protiv čega se bore i imaj jasno postavljene
argumente u glavi. Kao žrtve oni su žrtve moći Aleksandra Vučiča koji brani
svoje pozicije. Oni koji ovaj režim brane, deluju reaktivno, po tuđoj komandi podjednako
ranjivi i možda na momente nezaštićeniji od oponenata režima. Zbog toga je ovo
kraj vladavine Aleksandra Vučića ali povratiti vlast i državu koja će biti
oslonac građana i zaštitinih njihovih prava je ogroman problem. Ko će ikada
više verovati policiji, odeljenju opštine ili zaštitiniku građana kao
instituciji? Borba za moć Aleksandra
Vučića trajno će uništiti autoritet države, poverenje u njene institucije, sistem
i vrednosti. Njegova moć uništiće vlast kao dogmatsku kategoriju koja društvo
drži na okupu.
