Sećam se...Zorane

 

Sećam se...kasnim

Dolazim u kancelarije Otropa u Knezu, nešto posle 12. Čeka me Rade da pijemo kafu. Sami smo, sećaš se Radeta? On je poslednji uhapšeni Otporaš. Ti si odavno došao na vlast, pravio si neki diplomatski koktel u Skupštini grada,zvao si nas. Rade je na ogradi pisao grafit – Otpor skelama, koga ste pitali! Tebi su dolazili ambasadori i gledali u čudu, Otporaša koji piše grafit protiv tvoje vlasti. Nisi rekao da ga uhapše, rekao si samo „Sklonite ovu budalu“ i zaista, Rade je na kratko priveden u Majke Jevrosime, dok ne uđu važne zvanice i ti odglumiš vlast i državu. Znao si da je sve to sranje od prvog dana, bolje od nas. Nešto si ti „hendlovo“, jeo govna, i hvalio recept. Žika Pauk je zapeo da kopa tu podzemnu garažu ispod skupštine, naleteli su na neko Arheološko nalazište i obustavili radove na par dana. U međuvremenu je Rade sa Arheologije čuo za to  vezao se za tu ogradu ko oni suludi ekološko tetorisiti za drvo  i nije dao da je na miru iskopate. Izgubio je tu bitku dostojanstveno, kao jedini ko je bio pozvan na koktel a odabrao da piše grafit protiv vlasti koja ga je zvala na koktel. Danas nema takvih.

Kad smo kod Žike, strašno ti je išlo na reprodukivac što neću da uđem u „tvoju“ vlast posle „naše“ borbe. Tako si rekao. Jer eto „tek sad treba da se borimo“. Žika je bio glavni čovek za pare u DS-u i izgledao je kao makro prerušuen u makroa. Bio je prvi operativac, završavao je sve što treba da se završi al eto, postao je direktor pakring servisa. Nije sedeo u skupštini, nije ni razmišljao o politici, bio je i dalje tu da sve završi što država ne može da završi. Pa  i tu garažu. Nisam mogao sebe da zamislim sa nekim kao Žika u kombinaciji, jer Žika je bio odličan čovek za kombinacije ali njegovi dometi su se tu završavali. Da ne seremo previše, Žika je bio Beba u jefintijem odelu i takvi ljudi su „nam trebali“  i samim tim trebala nam je i ta garaža. Zoki, napaćeni brate. Ti se u toj garaži nisi nikad parkirao, nikada! Nisi naplatio parkiranje i nisi zaposlio švalerku. Ta garaža je trebala Žiki, ne tebi, tebi je trebao Žika al jebgi ga, onda si ostao bez nas. Mene i Radeta, nekih ljudi koje si voleo da slušaš a ne samo „završi to“. Na vlast te je dovela slojevita politička promisao svih nas a onda si završio okružen operativcima, zgrožen time što više nemaš sa kim da pričaš o politici.

I falili su ti klinci....

Imao je Žika svoje klince, Igor Žeželj. Deda mu je bio neko mudo u KOS-u još  u vreme ćopavog. Bio je organizator protesta 96/97 na saobraćajnom. Imao je neke razvođene oči iza naočara i primao je samo jednostavno komande. Ko  Bernandinac, nikad Vučjak! Prostorpoširena rečenica za njega je bila nepobediva prepreka. Iza takvog pogleda krila se zdrava UDBA-ška pamet i zavrišio je kao vlasnik Adria Media Grupe kad je trebalo oteti ludom Rođi. Našao je svoje kombinacije sa DB-om preko onog ćelavog, sa NBG-a, što je stalno ćutao iza tvojih leđa i završavao nam prisluškivanje murije u vreme protesta. Nosio je crna odela i kod njega sam prvi put video Mercedes džip. Nisam kod tebe! Tebe je bolelo dupe za kola, ko i sve nas. E Igor je postao faca, nismo Rade i ja. Nisi ni ti! Ti si postao „telo“.  Igor je završio kombinaciju, neka media firma, pa vespa, pa onda MTS...pa nemam pojma, to njihovo premeštanje para suštinski nikad nije menjalo društvo. Nije menjalo ni njih. Ima ljudi koji su bogati, drugi samo skupe gomilu para. Ti si bio bogat od samog starta, pare i ako ih je bilo nisu uticale na tebe.

Nisi digao ruke od nas, digli smo ih mi od tebe! Posle godinu dana, zoveš, treba ti čovek za MUP, da uđe sa Dušanom Mihajovićem, kao novi potparol MUP-a. Mi smo „Valjevci“ i možemo da slomimo to zlo! Da Srbija krene. Plata, 500 maraka. Za 500 maraka da me prepoznaje svaka kasirka, da im svima budem kriv što nisu završile školu nego ih zajebavaju po tadašnjem C marketu, muževi  im jebu kume a deca su im sa 14 godina navijači Rada, piju pivo u školskom  dvorištu. Ja, da poturim svoju anonimnost, za Dušana Mihajlovića koji je u „našem“ zajedničkom svetu uvek bio „koji će nam k. ovaj“.  Lik je 2001 imao brkove, čak kad ih je i Bulatović obrijao!!! Nikad nije bilo lakše odjebati prvog čoveka  u državi! Tvog kabineta sam se grozio kao gljivičnog oboljenja i ako su sa današnjih pozicija neke osobe bile stvarno ok. likovi. Jedino na čemu sam insistirao bile su razlike između tebe i nas. Nisam se trudio da ti pomognem nego da ti odmognem, jer tvoji kompromisi su mi bili suštinski neshvatljivi i nisu mi ličili  na tebe! A kamol na mene! Ko je mogao da zna da ti, tih godina i sam sebi ne ličiš na sebe!

Jebeš moje digresije, odvuku me u sećanje koje me ježi. Ulazim   u kancelarije, Rade skuvao kafu koja se ohladila, zvoni mi telefon, Trifa:

 Jel si ti čuo nešto, kažu da je ubijen Zoran?

Pogledam na sat 12:29.  

– Ma nema šanse! On svima treba!

-Zvao sam Burgiju ( stariji brat Milana Verouvića, šef obezbeđenja), ne javlja se. – kaže Trifa.

Završavamo razgovor, Rade zove Homena i Necu! Oni nemaju pojma da si mrtav! I eto..tako do dan danas.  Ti, mrtav!!! Svašta!!! Meni to i dalje zvuči kao budalaština, zlonamerni trač...

Sećam se posle svih odjebavanja da si rekao- „Nema veze, trebaće Srbiji sposobni političari i kad mene pregazi vreme, tamo negde, 2017, 18. Kad Srbija bude ulazila u EU, trebaće joj nova energija.“Ne znam  kako bih ti to rekao Zorane, saćeš se Tadića koji je bio odličan za ribe! E ostao je odličan za ribe ali je postao predsednik posle tebe.  Veliki čovek koji za sobom ne ostavlja trag! Nema otisaka stopala u pesku, samo fascinirana državna služnenica, par puta prevrtnuta između starog odmora i državnih praznika!

Znam da bi se ti sad ložio, ovi klinci, student, liče pomalo na nas ali ne razlikuju Lu Rida od Lousia Amstronga! Fejk su! Dede su im išle na Gazimestan, roditelji su im bili Otporaši! Ne, oni nisu naši! I znam da bi se ti ložio na ovu analogiju ali – Oni me podsećaju na Dostojevskog! Izveden je  u zoru na streljanje i kad su već bile repetirane puške koje su trebale da mu pucaju u grudi, u poslednji čas, opozvana je komanda za njegovo streljanje. Kazna mu je zamenjena za 20 godina robije u Sibiru. Dostojevski se posle toga konvertova, umro je kao Ruski nacionalista, kao jedan od onih koji su ga na streljanje osudili pa promenili presudu u poslednjem trenu!

Večno mi živeo i laka ti zemlja Zorane!

Svi su nam uspesi bilo uzalud!