Opozicija je početkom novembra
započela seriju protesta koju je otprilike mesec dana kasnije, prvo po
pojedinačnim fakultetima, a od kraja decembra nešto masovnije, preuzela
studentska populacija. Prvobitno zamišljeno kao „omasovljenje“ ovo preuzimanje
građanskog bunta opozcija je jedva dočekala pre svega da bi sa sebe skinula
odgovornost kad to „nešto“ opet propadne. Tako je vruć krompir opšte građanske
pobune prebačen u ruke najmđih, koji su sledeći svetlu Srpsku političku
tradiciju ubili prvo svoje očeve. Zabranili su opoziciji da se na protestima
pojavljuje. Ne štedeći sebe, oni su prepešačili, prepedalali pola Evrope i značajan
deo Srbije razvejavajući mrenu beznađa, budeći građanstvo iz decenijske
apatije. Kroz proces prilagođavanja na
opšta mesta, težeći uvek populizmu, taj pokret se pretvorio u društvenu katarzu koji je prvi ozbiljno
kompromitovao sistem i vlast Aleksnadra Vučića, oduzimajući mu pre svega
simbole, kao što su zastave, pesme, folklorni patriotizam i političko-
pripovedačka retorika. Ipak, ključni čovek uspeha ovog protesta ostao je
Aleksandar Vučić koji je zbog svojih emotivnih i psihičkih problema doveo do popularizacije
protesta, neslućenih razmera, studentima kao i opoziciji. Studenti su u to
omasovljenje uložili ogromnu energiju, akciono delovanje kom opozicija nije
dorasla, a Vučić mora da ga plati. Kada
je ova razvojna faza prošla postavilo se pitanje političkog sadržaja i pravca u
kom bi se ta pobuna vodila, a na to, studenti nemaju odgovor. Ono što je
činjenica, da je protest od Kesića, preko Beogradskog Sindikata, stigao do
Gordane Lazarević - Vidovdana i Lompara, konvertujući svoj politički potencijal
u post Gazimestanski splet narodnih igara-
populizma.
Paralelna stvarnost koju je
kreirao Aleksandar Vučić donela je čadore u Pionirskom parku i Studente 2.0.
koji su doprineli samom pokretu. Oni su bili skeč na temu studenata, fakulteta
i pokazali su nam koliko su pravi studenti važni. Dekan Rid koji je u
maniru ranjene divlje svinje iskakao na
društvenim mrežama, pomogao nam je da izgradimo mit o rektoru Đokiću, ni krivom
ni dužnom, gurnutom u politiku jednog emotivno nezrelog naroda, na rukama
emotivno nezrele dece, u zemlji emotivno nezrelog diktatora. Vučićeva vlast
nije bila sposobna da izgradi parelalnu stvarnost. pa se na kraju oslonio na
onaj deo društva koji mu je najbliži, kriminalce. U tom okruženju on je na svom
terenu, koliko su studenti zabarakadirani na fakultetima na svom terenu.
Studentska pobuna prošla je kroz
nekoliko ispita, kao što je bio miting u Novom Sadu, na kom su skoro pali, jer su podele počele sa pitanjem – Šta će tu Kesić, Zašto Sviće, ko je Proglas....oni
nisu studenti! Istina. Doduše, oni su prvi podržali studentsku pobunu, bili tu
kad su studenti hapšeni, gaženi i prebijani, ali studenti nisu! Za Novim Sadom usledio je Beograd koji bi bio prilično beznačajan, da Vučić na granice svoje
bolesti nije izveo zvučni top, te stvorio utisak da se ikad najveći skup u
Srbiji razišao u cilju zaštite života, a ne nedostatka sadržaja. Nastupali su
horovi, pomen tišina, opet horovi i Vučićeva ishitrena upotreba sile, prikrila
je sadržajnu manjkavost. A ko su
studenti? Jazz bubnjar kog je najlakše zvati Vidoje, jer kad mu šajkača padne
na uši, liči na Vidoja više nego na Dejvis Majlsa, ili bilo kod drugog. Zanosno
opijen post Kosovskim ciklusom narodnih pesama, u ulozi Vuka Draškovića bez brade, sreća da
nije Kesić, jer ko je Kesić? Zašto Sviće? Jer dolazi dan! Za njim je nastupao
Šešelj u dugim rukavima sa mitomanskom idejom Kosovskog ciklusa, koja se
folklorno koristi u političkoj retorici od Gazimestana 1989. Naravno, uvek
praveći žrtve od onih koje „branimo“. Brigom o Kosovu, Republici Srpskoj,
Srbima u Hrvatskoj, Makedoniji, mi smo ih sahranili! Kosovo je Srpsko na Slaviji
i u Pionirskom parku podjednako. Možda je i više Srpsko na Slaviji, jer je tamo
besplatno Srpsko.I sam Trajković koji je došao da odlikuje studente „Kosovskim
Božurom“, prepričavao je svojevremeno razgovor sa nekim starcem koji ne živi na
Slaviji, nego na Kosovu,, i koji je rekao
- Svaki put kad vi u Beogradu viknete ili napišete Kosovo je Srbija, meni
ovde posle lupaju šamare!! Istina! Šta je sa narodom koji ostaje da živi tamo i
posle Vidovdana? Trajković pokušava da sačuva temu Kosova u političkom fokusu
Srbije, on na Slaviji mora da se pojavi. Srpska verzija Kosova su danas
kriminalci na poternicama koji sede pored Vučića, i ako Kosovo ne prošvercuje u
novu stvarnost, oni će dole ostati sami. Ali kao i uvek, Trajković je precenio
Srbiju. Mi nemamo novu stvarnost! Možemo da im ponudimo Lompara, splet narodnih
pesama, mitološko- demagošku podršku i zbirku ljubavnih pesama Radovana
Karadžića, koju je Lompar nešto ranije promovisao. Hoće li ta zbirka pomoći
Srbima iz Bosne da ne budu taoci političko – kriminalnog klana, koji ima osobine
korporacije Dodik?
Tema Ex teritorija provlači se u
političko- foklornim platformama još od Miloševića, preko Koštunice, do Vučića,
uvek prezentovana na isti način, zamagljenog pogleda, zagledanog u daljinu, gde
sigurno nema ništa. Narodu nikada nije ponuđeno političko vodstvo koje bi
kvalifikovalo stvarnost kao važnu komponentu politike prema Srbima van Srbije!
Studenti Srbije nisu mogli da ponude novi pogled na ovo pitanje, bazirano na
stvarnosti. To je, da je Trajković sa Kosova izašao pokazujući ličnu kartu
države Kosovo. Nikom nije palo na pamet da država Srbija sa svim zemljama u
kojima žive Srbi u značajnom delu treba da ima neku vrstu „specijalnih odnosa“.
Da svim snagama podržava razvoj tih država, jačanje institucija i vladavinu
zakona, kako bi Srbi bili priznata nacionalna manjina sa pravima koja će braniti
njihove policije, sudovi. Da država koja izdaje Srbima Kosovske lične karte
razume da su prava i bezbednost Srba najteži ispit koji kao država treba da
položi, da bi država postala! I da Srbija želi da im u tome pomogne, da neće
više organizovati terorističke napade, već stvarati ekonomske, političke i
međuljudske veze, takve vrste, dubine i kvaliteta, da će Srpsko pitanje biti
kamen temeljac te nove, imaginarne države, koja bez Srba ne bi bila ista.
Kakva je to država zasnova na ratu, genocidu i progonu? Na Košarama je kao
„novi Obilić“ poginuo vojnik Tibor Cerna, a njegovi saborci kažu da su mu
poslednje reči bile „ za ovu zemlju vredi umreti“. Integrisana nacionalna manjina predstavlja
snagu. Uostalom, SNS najstabilnije vlada Vojvodinom, gde su temelji njegove
partijske strukture Mađari. U Hrvatskoj, od treće posleratne vlade, većinu u
Saboru određuju Srbi. Oni su SPS, HDZ-a. Zašto Srbi sa Kosova ne bi bili narod
koji se Kosovu isplati, koji ostvaruje svoje prisustvo i uticaj? Zašto Srbi na
Kosovu ne bi postali cilj države Kosovo, a ne njen problem!? Da li je to ta sistemska
promena koja suštinski menja Srbiju, kao što su je menjali studenti? Gde su te
promene koje su studenti obećavali, ako se vraćamo na jednu istu pesmu, koju
pevamo od 1989 godine? Očigledno bez sluha.
Aleksandar Vučić dobio je sjajnu
ponudu na Vidovdanskom skupu studenata, i da je malo uračunljiviji, iz svega ovog bi
se izvukao kao istorijski pobednik. Studenti su predstavili svoju političko-
ideološku bazu, koja je identična kao Miloševićeva ili Vučićeva. Oni traže
državu koju Vučić nije ni mogao da napravi sa članovima svoje stranke, jer im
nedostaje škola, pamet i integritet. Studenti i profesori su idelna prilika za
unutrašnju reformu SNS-a, koji ne može dugoročno da se osloni na ove koji ga
brane, jer će, kad tad, opet završiti u zatvoru! Opet će pasti neka nadstrašnica,
opet će brojevi Loto-a prvo biti ispisani na ekranu a onda izvučeni!
Jednostavno, Vučić nema kadrove da napravi sistem. Studenti su kadrovski
potencijal. Da je elementarno zdrav, Vučić bi za ministra prosvete imenovao
Lompara. Država u prosvetu godišnje
ulaže 2,8% BDP-a, što nas svrstava u rang Konga i Gane, kategoriju nerazvijenih
Afričkih zemalja. Sa takvim budžetom i nije posebno važno kako se zove
ministar. Kome smeta jaka prosveta sa govornikom na studentskim protestima na
čelu! I ko bi onda iz EU imao hrabrosti da vladavinu SNSa karakteriše kao
„hibridni režim“. Kao rezultat pregovora
i kompromisa, Vučić bi za početak za predsedavajućeg skupštine mogao da uzme Rektora
Đokića, jer njima tamo stvarno fali razredni. Srpski parlamentarizam je pao u takvu
komu, da je njegov najsjajniji trenutak poslednje decenije vatromet i petarde, koje
su bacali jedni na druge. Kako bi onda neko mogao
da kaže i prebaci Vučiću neku nadstrašnicu, organizovanu grupu patriota koja je
naoružana, ili avion oružja bez porekla! On bi bio vladar koji je poslušao svoje
najveće kritičare, Rektor Đokić bi vrlo lako mogao da postane i premijer, u pravoj,
demokratskoj državi, bilo ko može da postane premijer! Videli smo već, bilo ko
je i bio premijer, a i sad je. Arhitektura
vladavine je takva, kao i institucije države, da niko ne bi mogao da bilo šta promeni,
sve i da ume, ili da hoće. Nakon ovih ustupaka, ostvarenih kroz pregovore, Vučić bi mogao da zakaže i nove izbore za novembar 2028. Taman da se sistem pacifikuje i pojača svoje demokratske kapacitete. Na kraju, Aleksandar Vučić bi stvarno dobio jedinstvenu prilku da sopstveni politički mehanizam
očisti od svih onih čija je nesposobnost dovela do ovakve krize. Zašto Građevinski
fakultet ne bi radio projekte sa Acom Bosancem, i onda bi oni bili odgovorni
kada nadstrašnica padne. Pored toga, na svim mestima u administraciji, državnim preduzećima, nedostaju ljudi koji će aktuelnu pljačku sprovoditi inteligentnije i manje očigledno,
možda za nijansu vaspitanije. Zašto se Vučić ne bi oslonio na studente, kad je
već mogao da da Škodu Babiću, i da se osloni na njega??? Vučić može sve, i zbog
toga i može da se osloni na studente, on je od Glišića napravio švalera, od
Brnabićke oca...Ne postoji nijedan jedini razlog zašto novi, bolji SNS ne bi činili
baš oni koji su juče prestali da ga priznaju kao vlast!!
I sama pesma kaže – Vidovdaaaaan,
prolaze vekovi. Studenti su deca koja hoće da uče, hoće da menjaju sistem, ali eto neće da menjaju pesmu!
Нема коментара:
Постави коментар