Šta je sledeće

 

Poslednji meseci doneli su tubrulentne demonstracije u kojima je usvojena šema ponašanja, pobunjenih građana kao i vlasti. Obe grupe formirale su svoj „karakter“ u političkom procesu koji se radikalizuje. Odnosi vlasti i pobunjenih građana su reaktivni- na svaki oblik pobune, vlast reaguje radikalnijom metodom represije. Svojim odogovorom radikalizuje demonstracije a onda na novi oblik pobune reaguje na isti način.  Ono što je ovaj odnos prvo pokazao je da demonstranti ostaju  u okvirima zakona dok je se vlast okrenula otvoreno protivzakonitom delovanju i u tom pravcu razvija svoju strategiju opstanka. Vlast je od ignorisanja bezbednosti protesta došla do grupa motorciklista sa pokrivenim tablicama, policajaca u fantomkama, sa pokrivenim tetovažama....Formacijama koje u sukobe ulaze sa predumišljajem da će kršiti zakon i da otežaju identifikaciju.  Sada  postoji ljudstvo, oprema i logistička podrška koja  treba da omogući način delovanja koji se kreće ka  protivzakonitim akcijama. Druga osobina koju je vlast pokazala je da ne razume politički proces, uzroke radikalizacije i da nije u stanju da promeni pravac razvoja ka pacifikaciji,ne gradi strukturu koja bi omogućila ovaj pravac delovanja. Umesto da bira za svoje saradnike profesore, nezavisne novinare i pojedince iz grupe pobunjenih oni se oslanjaju na tetovirane kriminalce kojima sakrivaju identitet i registarske tablice.

Mobilizacija podrške, studentska i građanska, zasniva se na elementrarnim pravima koja su pogažena do prava na život koja su simbolično oduzeta rušenjem nadstrašnice. Druga strana svoju bazu podrške nalazi jedino u finansiranju, dnevnicama koje će da isplati svakom pojedincu koji je spreman da u toj podršci učestvuje. Vlast svojim reakcijama na suprotnu stranu privlači  veći broj građana koji će ostati dosledni pobuni jer uporno nastavlja sa kršenjem prava i ugrožavanjem života pobunjenih, što je osnovni uzrok demonstracija. Kako će da ojača i omasovi sopstvenu podršku. Štampanjem para – inflacijom!  Podrška vlastima se plaća, ona je baziran na dnevnicama i od njih zavisi.  Radikalizacija pobune iscrpljuje resurse vlasti i dovodi je u situaciju da cena njenog opstanka raste (vrednost dnevnice) kako prolazi vreme..

Štampanje novca je jedino na šta je vlast zapravo od početka spremna, ima razvijenu infrastrukturu. Kada je branio svoje pozicije Vučić je objašnjavao da je njegov brat, Andrej, tek direktor kovnice novca. To je bila jedina javna funkcija koju je zvanično priznavao. Štampanjem novca i deljenjem bezvrednog papiira kriminalcima, maskiranim u nešto što treba da liči na uniformu policije predstavlja nepovratni proces u razaranju državnog sistema. Posle razorenog prosvetnog sistema, sledeći korak je žrtvovanje monetarnog sistema.  

Ulazak u hiperinflaciju nije stran strukturama oko SNSa. Prvi finasijeri stranke u njenom povoju bili su biznismeni koji su svoja bogatstva stekli ranih devedestih kao distributeri tek odštampanog novca iz iste kovnice čiji je danas direktor Andrej Vučić. Žrtvovanje sistema države demonstrirane su već u odnosima prema Univerzitetu. U eskalacji represije, bezvredni papir će postati novac kao što je Univerzitetska diploma, bezvredan papir u neznanju na koje se SNS oslanja.

Svi kriminalci i izgrednici već imaju uniforme, tablice su već sakrivene, svi mehanizmi represije koje sebi može da dozvoli Aleksandar Vučić već su u upotrebi. Vremena više nema i  cena tog vremena opstanka na vlasti raste! Pred nama je nova ekonomsk kriza za koju će kartelizovana vlast da okrivi pobunu (blokadere) ali će ta kriza biti kratkog daha jer će dovesti pre svega do sloma njihove podrške. Osobama kojima je diploma Univerziteta bezvredni papir, odštampani novac bez vrednosti ne može da bude motivacija. Oni nemaju u šta da veruju i čemu da se nadaju van vlasti SNSa ali je njihov model ponašanja već baziran na finansijskom odnosu.

Pred nama je kriza, jedna od mnogih, onda konačno urušavanje države iz kojeg možda može da se izrodi nešto bolje, tako da motivacija ostaje na strani pobune. Vlast koja kreće u rat protiv sopstvenog naroda nema šanse da u njemu pobedi jer je to već viđen scenario. Borba protiv svakog diktatora je bila teška i svaka je završila pobedom naroda.