Srbija - rat ili mir

 

Definicija pojma mira je:

„Mir je stanje odsustva rata i oružanih sukoba, ali može označavati i šire značenje, kao što su društveno blagostanje, lični mir i harmonija, odnosno odsustvo neprijateljstva i nasilja!“

Definicija pojma rata je:

„Rat je sukob koji uključuje organiziranu upotrebu oružja i fizičke sile od strane država ili drugih društvenih grupa.“

Sve što se dešava u Srbiji danas se  ne može klasifikovati kao mir ali može da se podvede pod definiciju rata. Dakle u Srbiji je rat i ako nije proglašeno ratno ili vandredno stanje što je pravna klasifikacija koju na taj način prepoznaje vlast. Šta kada vlast  povede rat protiv naroda koji nije deklarativno objavila?

21.07.2025. godine u Šapcu, demolirana je ribarnica čiji je vlasnik podržavao studentske proteste, snabdevao hranom studente i javno se deklarisao kao kritičar vlasti. Učestvovao je isključivo u mirnim i nenasilnim protestima.  Njegova imovina i egzistencija su ugrožene vandalskim napadom kom su predhodile pretnje da će mu se to desiti.  I ako je objekat bio pokriven kamerama i ceo napad je snimljem policija nije uhapsila napadače.

24.07.2025. uhapšen je maturant, Lazar Geratović zbog učešća u mirnim studentskim demonstracijama. Neredi su izbili nakon što su iz prostorija vladajuće stranke, učesnici demonstracija napadnuti  jajima i flašama u Valjevu. Nakon pritvora od 48 sati, maturant je pušten kući a stanovnici Šapca su mu ogranizovali doček. U toku dočeka, na njegovu kuću, kada nije bio u njoj bačene su ekslozivne naprave.

28.07.2025.  oko 3 sata iza ponoći napadnut je restoran „Corner“ čiji je vlasnik takođe pomagao studentma, donirao hranu i bio tačka na kojoj su se okupljali simpatizeri opozicije u Valjevu. Način napada je bio isti kao u slučaju ribarnice u Šapcu, maskirani napadači, bez vidljivih oznaka demolirali su lokal pod kamerama a policija nije uspela da ih identifikuje.

Ovi incidenti nisu jedini koji su se dogodil u svega sedam dana, ovo su samo udarne vesti o nasilju kojima su građani Srbije izloženi mesecima. Mete ovih napada su građani i njihova imovina koji su imali istaknutu ulogu u mreži podrške studentima. Oni su kao aktivisti bili deo masovne građanske organizacije koja je omogućila studentima da se više od 9 meseci traže odgovornost za smrt 16  ljudi poginulih  zbog korupcije.  Nasilje kojim su izloženi je odgovor vlasti na ove zahteve i njihovu podršku. Pre ovih incidenata, demolirani su autobusi koji su vozili studente, blokirana je imovina aktivista koji nisu bili vidljivi deo protesta ali su značajna logistička baza.

Istim ili vrlo sličnom obrascu započeo je rat u Sarajevu,  Vukovaru, Dubrovniku a da tragedija bude veća, isti su i akteri nasilja koji su kreirali celu deceniju ratnih sukoba na prostorima Balkana.

Aleksnadar Vučić, aktuelni predsednik Srbije, bio je tada nova, mlada politička snaga koja obilazi multietničke sredine, pozivao na nasilje i pretio drugm narodima, stvarajući strah i atmosferu linča. U svojoj političkoj transformaciji  u vreme bombardovanja Srbije bio je ministar informisanja vlade Slobodana Miloševića, zapamćen po tome što je nakon njegove pretnje ubijen opozicioni novinar Slavko Ćuruvija. Direktno je povezan sa više ratnih zločinaca a karijeru mu je obeležila izjava u parlamentu, fašističkog manira „ Za 1 ubijenog Srbina, ubićemo 100 Muslimana“.  Ovaj čovek zadužen je danas da u Srbiji sprovodi vladavinu prava i demokratske slobode.

Ivica Dačić, aktuelni ministar policije u eri vladavine Slobodana Miloševića bio je poltički sledbenik šovinizma, reprezent izolacionalističe politike i demagog – promoter nacional šovinizma koji je za posledicu imao stalne konflikte.  Oružane u neposrednom okruženju  i političke na globalno planu. Njegova uloga u Miloševićevoj partiji tada je bila tehnokratske prirode. Bio je predsednik omladine zadužen za promociju stranke i ideologije. Ovaj Miloševićev aparatčik danas je zadužen da obezbedi sprovođenje zakona u Srbiji.

Srbija se već devet meseci nalazi u političkoj krizi izazvanoj urušavanjem sistema i korupcijom koja je kompromitovala državu, politički sistem ali i sve institucije. Zbog toga je ovaj proces nepovratak i eskalira  u radikalnije oblike pobune sa jedne strane, kao i radikalnije oblike represije sa druge strane. Nosioci sistema države su političke ličnosti izgrađene u ratnom okruženju i godinama vladavine nasilja i kriminala.

Evropska Unija je poštujući izbor većinske Srbije prihvatila političko partnertstvo sa nosiocima vlasti a na česta osporavanja njihovog legitimiteta, slobode medija i krađe izbora ostala je uzdržana. Paradoks zanemarivanja ovakvih pritužbi kulminirao je na izborima 2020 kada je u gradu na jugu Srbije- Vranje u  kom živi samo 6 Mađara, Stranka Vojvođanskih Mađara osvojila 1265 glasova. Celo selo, Neradovac, glasalo je izborima za stranku Vojvođanskih Mađara i ako u njemu ne živi nijedan jedini predstavnik ovog naroda. Stranka koja je na izborima bila treća po broju glasova, ogradila se od ovih rezultata, sa tim da  nije ni vodila kampanju u ovom delu Srbije ali nije osporila izbore jer je bila deo vladajuće koalicije Aleksandra Vučića. Ispostavilo se da je došlo do greške u izbornom inžinjeringu i da je jedan od Vučićevih političkih saveznika, kupujući glasove na republičkoj listi naveo redni broj pod kojim se glasa. Glasači su na obe liste( gradskoj i republičkoj)  zaokružili isti broj i broj njegovih glasova (ekstremne desnice) identičan je sa glasovima na Mađara koji u ovom gradu ne postoje. Evropa je zamenemarila ovu izbornu anomaliju birajući partnerstvo sa osobom čiji je politički legitimitet već tada bio upitan.

Pored političkih aktera rata na prostorima bijuše Jugoslavije u ovom političkom trenutku koriste se i konkretni učesnici tog sukoba. Tako se u parku, ispred predsedništva Srbije, kancelarija Aleksandra Vućiča nalaze njegove „pristalice“. Njih obilaze osuđeni ratni zločinci , među njima je snimljen i Luka Bojović, osuđen na 18 godina zbog organizovanog kriminala u Španiji a i neki manje prepoznatljivi pojedinci optuženi za ratne zločine u držvama u regionu. Deo „vojnika“ koji su učestvovali u ratu, danas je pod komandom istih onih koju su taj rat predvodili. Sve to se dešava u Srbiji, zemlji na samoj granici Evrope u kojoj nasilje eskalira, prelazi u fizičko i istorijski najviše podseća na Hitlerovu Nemačku u periodu 1936 – 38 godine.

Ignosiranje vrlo slične bezbednosne situacije,  tendenciozno slabljenje institucija države i ugrožavanje individualnih građanskih prava, koštale su Evropu u drugom svetskom ratu, koštale su Balkan devedesetih i ponovo postoji rizik eskalacije nasilja.

Sudeći po defincijama Srbija je već u ratu. Sudeći po ponašanju Evropske birokratije Aleksandar Vučič mogao bi da ponese titulu časopisa „Time“ za čoveka godine, isto kao i Hitler  1938.